Пређи на садржај

Димитрије Калезић

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије Калезић
Лични подаци
Датум рођења(1937-11-10)10. новембар 1937.(87 год.)
Место рођењаКликоваче, Краљевина Југославија

Димитрије М. Калезић (Кликоваче код Спужа, 10. новембар 1937[1]) српски је свештеник, протојереј-ставрофор Српске православне цркве, православни теолог, филозоф и лингвиста. Професор је на Богословском факултету у Фочи, Музичкој академији у Источном Сарајеву.[2] Био је декан Православног богословског факултета у Београду.[3] Редовни је члан Српске краљевске асоцијације академика иноватора и научника.[4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1937.[2][5] Малу матуру је завршио 1951, а 1956. петоразредну Богословију у Призрену.[5] Након одслуженог двогодишњег војног рока, 1958. уписује теологију и дипломира 1962.[5] Филолошки факултет у Београду група за српски језик и југословенске књижевности, уписује 1960. а дипломира 1964.[5][2] Постдипломске студије филозофије је завршио у Бечу (1962—1964).[5][2]

Предложен је за дописног члана Српске академије наука и уметности 2006 и 2009. Трећи пут је за дописног члана САНУ предложен 30. марта 2012. од стране Управног одбора Удружења књижевника Србије.[6]

Живи у Београду.[5]

Важији радови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Времеплов (10. новембар 2011)”. Радио-телевизија Србије. 10. 11. 2011. Приступљено 31. 3. 2012. 
  2. ^ а б в г „Духовници: Протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић”. Српска православна црква. 28. 10. 2011. Архивирано из оригинала 28. 12. 2011. г. Приступљено 1. 4. 2012. 
  3. ^ „Интервју: др Димитрије Калезић”. Глас са Цера, бр. 11. 9. 9. 2009. Приступљено 31. 3. 2012. [непоуздан извор?]
  4. ^ „Редовни чланови”. Српска краљевска асоцијацију академика иноватора и научника. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2012. 
  5. ^ а б в г д ђ „Димитрије М. Калезић - биографија”. Српска краљевска асоцијацију академика иноватора и научника. Приступљено 1. 4. 2012. 
  6. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]